Први српски устанак




У серији"Вук Караџић" одлично је приказана Српска револуција
кликни и погледај одабране епизоде  - серија "Вук Караџић"



Кнежинска самоуправа

Крајем XVIII века створене су повољније прилике за већи део српског народа
реформама султана Селима III и нарочито благом управом Хаџи-Мустафа паше
у Београдском пашалуку. Кнежинска самоуправа је гарантовала извесну сигурност
Србима.
Враћене су старе народне власти: по селима кнезови,а по кнежинама оборкнезови
(од немачког Ober-knez,могло би се тумачити као кнез кнезова).Јањичари су протерани из 
Београдског пашалука а како нису хтели отићи милом,Турси су употребили силу и у 
томе су им помогли Срби( ко се од Срба у овој борби истакао био је ослобођен годину дана од дажбина)
Турцима је било забрањено долазити у чисто српска села.Могли су одседати у хановима
као и остали путници.Порез се плаћао у две рате,о Ђурђевдани у Митровдану,а
износио је 650 000 гроша годишње укупно за цео пашалук,односно по 15 гроша годишње
 на сваку пореску главу.То је ишло султану.За пашу и градску посаду свака глава
давала је по двоје кола сена и једна кола дрва.Спахијама се давала десетина од усева и по
4 гроша од ожењене главе.Срби су,по истом Портином ферману,могли несметано обнављати и подизати
своје цркве.Ферман је дозвољавао спахијама са породицама да станују само у Београду.
Кнезови су могли,ради сигурности на друмовима,држати своје полицијске одреде.


Дахијска владавина


Вук Караџић описује дахије и њихову владу у Србији:

"Кад се огласи наоколо да су баше (јањичари)
Аџи-Мустајпашу убиле и да су против цара, онда
навале из околних крајева, особито из Босне и Ар-
наутске, све беспослице и крвници и бескућнуци у
Бијоград као орлови на стрвину, и даље ји све радо
попримају, једно да би се могли бранити ако би цар и на њу војску
подигао као на Пасманџију*, а друго да се између себе један од другога чувају...
Многи су тада у Бијоград дошли голи и боси, пак
се онђе одма оковали у сребро и у злато, и обукли у
свилу и кадифу и узјали на атове с ратовима.
Како су даије поћерале праве спаије, они сад
постану и спаије и читлуксаибије (која су села била
почитлучена од старине, они су им читлук саибије
проћерали ако нијесу били од његова друштва, а ос-
талим се селијама сами начинили читлуксаибије), и
по свим селима пограде анове и чардаке и помећу
своје субаше*.
Сад већ ни судија други није било у земљи осим даија и њихова каба-даија и субаша;
кнезови су после Аџи-Мустај-пашине смрти одма изгубили власт у народу, а и кадија
ђе се који налазио није смио од њи ни помолити свога ћитапа. Они су људима судили и
пресуђивали по својој вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као
своје) коње и оружје и друго што им се гођ допало.”
Пасманџија – Пазван Оглу, видински паша
баше – јањичари
субаше – управник мање административне јединице; за време дахија свако је село
имало свога субашу
читлук – феудални земљишни посед насилно претворен у баштину
читлучење – процес претварања државних феудалних поседа у приватну својину,баштине
читлук-саибија – власник земљишног поседа, читлука

Вук Стеф. Караџић, Описаније Србије,СКЗ, Београд, 1987. стр. 100-101.


Сеча кнезова
Пропаст реформи и повратак јањичара(1799) значио је повратак зулума и почетак новог зла.
"Српску мајку" благо Хаџи Мустафа-пашу јањичари су убили 15.децембра 1801.и тада
почиње самостална владавина дахија.некажњено су пустошили земљу.Чете од 6-10 дахијских
најамника су крстариле пашалуком и чиниле страшне зулуме.
на наговештај да би се Срби могли побунити спроведена је Сеча кнезова.
"..Сутрадан је иста судбина стигла Алексу Ненадовића;и смрт ових двеју жртава
(први је биоРувим,архимандрит манастира Боговађе) била је крвави сигнал за погубљење
 свих кнезова и свештеникакоји су  били бачени у тамницу;ради тога је Фоча -Оглу са 
својим најамницима прошао кроз целу провинцију,позивајући се на тобожњи Портин
ферман и наређивао да се погубе или мучки убију сви који су уживали поштовање 
народа или су у народу имали углед.Тако се број побијених за две недеље попео на 95 глава..."





Збор у Орашцу

Ко издао, издало га тело;
 пожелео поћи али не могао!
 У кући му се не јављало ни старо, ни младо. 
Од руке му се све скаменило;
 у тору му овце не блејале, у обору краве не рикале. 
Да Бог да, да се у сињи камен претворио,
 да се други на њега угледају. 
Не био срећан ни дуговечан, нити лице Божје икад видео. Амин!"
(Устаничка заклетва у Орашцу)

Избор вође устанка


На збору кнезова , у Орашцу, било је више предлога ко да буде изабран за 
старешину.На крају је предложено да вођа србима буде Ђорђе Петровић - Карађорђе.
Он се скупу обрато следећим речима:
"Ја сам љут и прек човек па ако ме ко не послуша и ако пође у старну
ја ћу тога да убијем,а ако кога ухватим у издаји тога ћу да обесим и на 
страшне муке да ударим па се бојим да ћете ме замрзети и сваки на 
своју страну вући па онда од нас ништа неће бити."
Одговор старешина је био да им баш такав и треба.