Битке у Првом српском устанку


Бој на Иванковицу (1805)

Иванковац је брдо код Ћуприје, на десној обали Велике Мораве. 
Покренувши се из правца Ниша са 15.000 до 20.000 војника Хафис-паша је
 кренуо за Београд да уведе ред и смири Србе. 
Карађорђе му у сусрет пошаље Миленка да га овај са леђа нападне али тек
 пошто Карађорђе изврши главни удар са чела. 
Ипак турски извиђачи примете српске снаге 30. јула 1805. године и дојаве паши. 
Хафис-паша тада упути поруку Миленку да пусти царску војску да прође ка Београду,
 да му спреми конаке и да преда оружје те да Срби буду царева раја као што су и до сада били. 
Миленко одговори да паша царску војску царским друмом (преко Јагодине) за Београд води 
а кад тамо стигне да ће онда о предају да разговарају.
Хафис-паша коме је испод части били да му један хајдук диктира услове одлучује се за напад
Срби су за кратко време направили пар утврђења дуж пута којим је паша требало да прође па снажном 
ватром добро десеткују Турке. А када су им прецизним топовским погодтком уништена кола са муницијом
 а притом пристиже са војском и Карађорђе Хафис-паша се повлачи према Параћину а затим за Ниш. 
У бици је Хафис-паша бива рањен од шпаренала а у Нишу ускоро потом умире 
(или од задобијене раме а постоји могућност и да се отровао).

Те 1805. године српски устанак прелази у револуцију јер је један малени народ одлучио
 да се супротстави великим турском царству и његовом постојећем поретку.
Порта је коначно схватила да Срби полако али сигурно крче пут ка независности и слободи 
па же већ следеће године упутити још јаче снаге да умире Србију. 
Те 1805. године било је 12 оружаних сукоба од којих се најжешћи догодио на Иванковцу где су 
Срби под командом Карађорђа и војвода Милнека Стојковића и Петра Добрњца победили надмоћну
 царску војску и нишког Хафис-пашу.
Српски губици те године били су 879 људи а турски око 8.200 људи.


Бој на Мишару (1806)



Скица шанца на Мишару


1. Турски топ и кубуз ( хаубица ), који су се налазили око 300 метара северно од српског утврђења.
Друга непријатељева ватрена јединица, истог састава, са запада, била је удаљена око 500 метара.

2. Мања капија, која је служила за пролаз послуга топова.

3. Већа капија, која је служила за пролаз пешака и коњаника.

4. Канал који је служио за скупљање ђулади из турских топова

5. Карађорђев и Милојев чадор. У близини је било подземно склониште за муницију.

6. 6-9. Ватрени положаји ( платформе ) за топове, с тим што положај 9 није био довршен.

10. Препречна средства око утврђења ( гвоздени и дрвени шиљци, канал. )

11. Правац наступања турске војске.

12. Место где је погинуо Кулин-капетан ( око 300 метара удаљено од утврђења )

13. Место где је погинуо Тодор Драгић, а рањен Лука Лазаревић.

Бој на Мишару је ушао у српску историју као један од највећих српских победа
 али и по томе што је у том боју страдап највећи турски јунак из Босне, Кулин-капетан
 (или по правом имену Мехмед-бег Куленовић).

Српске снаге на Мишару (брдо код Шапца) бројале су између 10 и 15 хиљада бораца са 54 топова под
командом Карађорђа (помоћници: Јаков Ненадовић, Милан Обреновић, Лука Лазаревић, Сима Марковић).
Турске снаге су бројале између 40 и 50 хиљада бораца под командом Сулејмана-паше Скопљака
 (његови помоћници Кулин-капетан, Али-паша Видаић, Хасан-паша Алипашић, Мехмед-паша Видајић, итд.)
Ово брдо је изузетно одговарало својим положајем јер је омогућавало примећивање непријатеља
 на удаљености од неколико километара. Устаници су то ископали утврђења и били спремни да дочекају непријатеља.
Дан пре боја Карађорђе, знавши да су Турци много бројнији и да у отвореном сукобу нема шансе, 
наређује Луки Лазаревићу и Јакову Ненадовићу да са 1.500 коњаника изађу из утврђења и сакрију
 се у оближњу шуму те на дати знак на Турке ударе.
Пешадија у утврђењу није смелада да пуца док не добије знак од Карађорђа.
Бој се десио 1. августа.
Ујутру се одржи јутарња молитва а потом се српска војска спреми за одбрану.
 Паша одлучује да не нареди јуруш већ спрема артиљерију а једног извиђача шаље на дрво да се 
попне и да даје знакове турским артиљерцима где треба да гађају.
Ипак један млади српски борац уочио га је и пушком погодио пуцавши без претходног одобрења. 
Карађорђе је хтео да га убије на лицу места али старешине му објаснише шта је било и тако је младић
 спасао главу. Турска артиљерија вез навођења је била непрецизна па самим тим устаницима није наносила губитке.
Онда Карађорђе нареди да један одред стрелаца изађе ван утврђења на отворен простор и запуца на турску артиљерију.
Турска војска онда прихвати борбу на отвореном и крене на овај одред а ови се брзо повуку у тврђаву назад.
Турци су и даље јуришали али устаници нису пуцали све док Карађорђе није први опалио.
Од тог првог српског пуцња пало је доста Турака тао да су им војне линије негде биле и преполовљене.
Тада ударе и српски топови .Турци почињу да се повлаче али их њихове старешине оружјем назад терају у јуриш.
Српска коњица је чекала на знак односно на пуцањ топа абардара да крене у напад.
 Како је битка постајала све јача а знак никако нису чули, Лука Лазаревић одлучује да самоиницијативно крене у напад.
Ту у први мах српска коњица буде јача али се и Турци прегрупишу па жестоко ударе. 
Међутим Срби су се добро држали а онда и Карађорђе наређује испад из тврђаве и напад на Турке. 
Турци се повлаче али Карађорђе не наређује гоњене већ повратак у трвђаву јер је знао да 
на отвореном пољу нема шансе са Турцима.
Поподне Турци нападну опет. Овог пута напад је водио Кулин-капетан.
Лука Лазаревић тада одлучује да тог турског делију изазове на добој иако није знао о коме се ради. 
Ипак, Лука се послужио и лукавством: у близини места окршаја поставио је сакривена два стрелца
 који ће ако би било потребе да му помогну.
Оба изазивача су јахали један ка другом лагано и самоуверено. 
Лука  напада сабљом али ова од ударца о Кулинову сабљу на два дела пуца а Лука бива рањен. 
Затим Лука хтеде да потегне и другу али се овој упетљао гајтан о корице па Лука сабљу није могао да извади. 
Срећом по Луку тада одјекнуше два пуцња а један погоди Кулин-капетана. "Њега је Лука на превару убио; 
позвао га на мегдан, а, међутим, заседу наредио, те таман кад је Кулин на хату с голом сабљом Луки на мегдан, 
а заседа, прикривена, из пушака опали и Кулина убије и обезглави две-три хиљаде војске турске, која је тек за 
њим и уз њега пристала" (Лазар Арсенијевић Баталака). 
 Сулејман-паша је одустао од даљег напада и покушаја пробоја ка Београду, наређује повлачење.
За Луку су многи мислили да је мртав али се овај негде предвече појавио из шуме.
Тако су Срби победили на Мишару а српски губици су били само 3-4 мртва 
( по једном извору 50-60 а турски 300 и Кулин-капетан) војника а турски губици
 су процењивани на између 1000 и 2000 војника.