Август

Август- Август је осми месец у години и има 31 дан.По Црквеном рачунању циклуса времена је 
последњи или дванаести месец.
Август је добио име од латинског (Augustus). Од реформе Римског календара, “секстилис“ (шести месец) назван је по 
имену првог Римског императора Октавијана Августа. Он је додао по један дан месецу августу (узевши од фебруара) и
 месецу који носи име Јулија Цезара (јули).Октавијан је 27. године пре нове ере узео назив augustus што значи узвишени и 
тај назив је додељиван само боговима. Август се код Срба, као и код неких словенских народа  назива још и 
ГОСПОЂИНСКИ МЕСЕЦ, КОЛОВОЗ, и ГУМНИК као и у старосрпском.
На старословенском, староруском и српском ЗАРЕВ, а на белоруском ЖНИВЕН. На украјинском и чешком
 СЕРПЕН слично пољском СИЕРПИЕН и на словеначком ВЕЛИКИ СРПАН. Код Хрвата се назива КОЛОВОЗ.



1.август

10. п.н.е. Рођен је римски цар и историчар Клаудије, који је 41. наследио Калигулу.
 Током његове владавине јужна Енглеска је постала римска провинција, изграђен велики аквадукт, 
проширена лука Остија. Владао је под великим утицајем својих жена Месалине и Агрипине, која га је, 
према предању, отровала печуркама да би обезбедила престо за свог сина из претходног брака Нерона.


1291 - Три кантона Ури, Унтервалден и Швиц склопили су савез
 за одбрану од Хабсбурговаца, који је био
 основа за стварање Швајцарске конфедерације 

1778 - У немачком граду Хамбургу отворена је прва 
штедионица у свету.

1793 -  Француска је, као прва земља у свету, 
увела метрички систем мера.

1936- Адолф Хитлер отворио је у Берлину XI олимпијске игре.



3. август



216. п.н.е. Картагински војсковођа Ханибал је у Другом пунском рату
 код Кане, у југоисточној Италији, нанео најтежи пораз Римљанима у 
историји Римског царства. Рим је захватила паника, која је запамћена 
по изреци "Ханибал анте портас" (Ханибал пред вратима).












1492 -  Шпански морепловац Кристофер Колумбо испловио је на броду "Санта Марија" из шпанске луке 
Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку.









4. август 


1791 -  Потписан Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства.

1789 -  Парламент Француске, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.

1995 -  Хрватска војска, у операцији "Олуја", ушла у Републику Српску Крајину, зону под заштитом 
Уједињених нација. Око 250.000 Срба напустило домове и кренуло према Босни и Југославији,
 у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата.

6.август


1806 - Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије. 
Тиме престало да постоји Свето римско царство

1807 - Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први 
Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 

1932 - Отворен први Венецијански филмски фестивал. 

1945 - Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 


9. август


1945 - Америчке ваздушне снаге бациле су на Јапан и другу атомску бомбу. 
Тада је тешко разорен Нагасаки, трговачка и ратна лука Јапана, са око пола милиона становника.
 Бомба је експлодирала на 600 метара изнад града и била је нешто снажнија од оне
 бачене на Хирошиму. Око 36 хиљада људи је погинуло, а рањено је преко 40 хиљада, док је у пожару изгорело 20 хиљада зграда. 
Шест дана после експлозије атомске бомбе над Нагасакијем, јапански цар Хироцхито објавио је безусловну капитулацију Јапана.


1817 - На улицама немачког града Карлсруеа појавио се Јозеф Дранс, на возилу са два дрвена точка. 
Био је то први бицикл, конструисан без седла и педала. Касније је педале конструисао Немац Морис Фишер,
 а 1885. године Енглез Данлоп конструисао је и гумене точкове.




1813 - Погинуо је Хајдук Вељко Петровић, један од највећих јунака Првог српског устанка.
 Истакао се нарочито у борбама око Бање и Варварина и у одбрани Неготина. О његовом
 јунаштву Вук Караџић је између осталог записао: 
"По срцу и по тјелесном јунаштву био је први не само у Србији, 
него се слободно може рећи и у целој Јевропи свога свуда ратнога времена.
 У вријеме Ахила и Милоша Обилића он би заиста њихов друг био, а у његово вријеме Бог
 зна да ли би се они могли с њим поредити."





10. август


1948 - Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си (АБЦ) чувена емисија "Скривена камера" Алена Фанта.


1913 - У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру,
 којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. Границе између 
Србије и Црне Горе и Црне Горе и Грчке утврђене су посебним споразумом. Други балкански рат почео је крајем 
јуна 1913. нападом Бугарске без објаве рата на Србију и Грчку. Узрок рата било је неслагање савезника око поделе
 територија ослобођених у Првом балканском рату од Турака, посебно инсистирање Бугарске да добије целу 
Македонију. Букурештанским миром Македонија је подељена између Бугарске, Грчке и Србије.




11. август 


1456 - Умро је мађарски војсковођа влашко-словенског порекла Јанош Хуњади, у српским народним 
песмама познат каоСибињанин Јанко, ердељски војвода и краљевски намесник, 
отац мађарског краља Матије I Корвина . 
Био је једна од водећих личности у великом 

сукобу Европљана с Турцима у 15. веку, симбол борбе против Турака. Предводио је више успешних крсташких експедиција против Турака, потукао их је 1441. код Београда, 1442. код Сибиуа и исте године код Гвоздених врата у 

Трансилванији (Ердељ), али је 1448. претрпео пораз на Косову, кад су му Турци
 готово уништили војску, после чега је у народу настала изрека "Касно Јанко на Косово стиже".
 За пораз се осве
тио 1454, кад је мађарска и српска војска под његовом командом до ногу потукла Турке код Крушевца. Разбио је турску опсаду Београда 1456, али се потом разболео од куге и умро у Земуну. 


12. август


1851 - Исаац Сингер добио је патент за свој проналазак - писаћу машину.

1877 - Томас Едисон изумео је едисонфон - справу за снимање звукова.

1914 - Почела је Церска битка у Првом светском рату у којој је српска војска до

 ногу потукла аустроугарску војску и однела прву савезничку победу у рату.

 Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију,

 у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби,

 губици аустроугарских трупа достигли  су 27.000, а из строја је избачено 

више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло. Аустроугарски војник и 
новинар Егон Ервин Киш записао је о тим драматичним тренуцима у дневнику:

 "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. 

Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници."




1944 - Амерички микробиолог Селман Ваксман открио је стрептомицин, лек који ће допринети успешном 
лечењу туберколозе.Ваксман је успео да изолује културу плесни - стрептомицес грисеус - 
из које је добио стрептомицин. Две године касније, почела је индустријска производња овог
антибиотика који је спасао живот милионима људи широм света. За свој проналазак Ваксман је добио Нобелову награду 1952. године.



13. август

1907 - Изашао је први такси на улице Њујорка.



1806 - У боју на узвишици Мишар код Шапца готово десетоструко малобројнији Срби су 
у Првом српском устанку до ногу потукли Турке. Била је то одлучујућа битка за устанике, 
који су имали 5.000 пешака, 2.000 коњаника и четири топа, против турске војске од најмање 
40.000 пешака, наоружаних и артиљеријом. Настојећи да угуши устанак, Порта је упутила војску
 из Босне под Сулејман-пашом Скопљаком. Устанички вођа Карађорђе 
Турке је дочекао на Мишару, где је изградио шанац, а коњица је остала у шуми да удари у бок и позадину непријатеља.Први турски напад је одбијен, а затим су ступили у дејство коњица и ушанчени устаници. 
Турци су се уз велике губитке панично повукли, при чему су се многи подавили у Сави, покушавајући да се пребаце у Срем.


16. август



1717 - У бици код Београда у аустријско-турском рату у којој се 
на страни Аустријанаца борило и 6.000
Срба из Војводине, аустријски фелдмашал француског порекла, 
Франсоа Еуген Савојски, Турцима је 
нанео тежак пораз и заузео Београд, избацивши Турке и
 из северне Србије. Аустрији је Пожаревачким миром
закљученим 1718. припала северна Србија, Банат и северна Босна.







17. август


1552 - Завршено је штампање прве књиге у Београду познате 
као "Београдско четворојеванђеље". 
Књигу је крупним ћириличним словима, која је резао јероманах 
Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, 
члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао
 кнеза Радише Димитријевића, после чије је смрти преузео штампарију.


19. август


1691 - Аустријанци су код Сланкамена, под командом фелдмаршала Лудвига Вилхелма Баденског, потукли 
Турке које је предводио велики везир Мустафа Ћуприлић. У бици у којој је на страни Аустријанаца учествовало и 
око 10.000 Срба, под командом Јована Монастерлије, Турци су потпуно разбијени и уз великог везира је погинуло 
18 паша, стотинак официра и око 20.000 војника, а Аустријанци су имали око 7.000 погинулих и рањених.

 

23. август


79 - Дошло је до ерупције вулкана Везув у близини Напуља. У катастрофалној ерупцији разорени су стари римски градови 
Помпеја и Херкуланум. Град Помпеја је испод пепела очуван и представља јединствено археолошко налазиште и аутентично
 сведочанство о животу и култури Римљана од почетка првог века пре нове ере до почетка првог века нове ере.


27. август



1907 - Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за здање
 парламента у Београду,чија је градња окончана после 30 година. Прво заседање 
скупштине Југославије у овом здању одржано је 20. октобра 1936. 
На конкурсу расписаном 1901. победио је пројекат архитекте Јована Илкића, а завршни радови 
и унутрашња архитектура изведени су под надзором његовог сина Павла. 



1883  - Десила се најснажнија забележена ерупција вулкана у историји. 
Реч је о вулкану Кракатау на малом ненасељеном острву лоцираном западно 
од Суматре у Индонезији. Вулканске активности почеле су још 20. маја, 
а на данашњи дан дошло је до снажне ерупције. Следећег дана дошло је 
до четири снажне експлозије које су уништиле
 две трећине острва и изазваале јаке таласе који су усмртили 36.000 људи 
на околним острвима - Јави и Суматри. Експлозије су се могле чути у више од 2.000
 миља далекој Аустралији. Иначе, Кракатау је и данас активан и један је
 од 130 вулкана у Индонезији, што ову земљу чини земљом са нејвећим бројем вулкана на свету. 




28. август 


1749 - Рођен је Јохан Волфганг фон Гете, највећи немачки песник и један од 
највећих песника у светској књижевности. Припада немачкој класици. 
Либералних погледа, хуманиста по убеђењу, делао је свестрано, бавио се и 
природним наукама и сликарством. Дела: "Фауст", "Херман и Доротеја",
 "Поезија и стварност", "Године учења Вилхелма Мајстера", "Године путовања Вилхелма Мајстера"... 
Превео је на немачки "Хасанагиницу" у десетерцу и још неке наше народне песме. Познавао се са
 Вуком Караџићем и писао је одушевљене приказе о нашој народној поезији. 





29. август 

1521 - Турци су под командом султана Сулејмана ИИ, после двомесечне опсаде, 
први пут освојили Београд. Потом су силом иселили већину становника и град темељно 
опљачкали, одневши у Цариград многе културне и историјске вредности.

1526 - Турци предвођени султаном Сулејманом Величанственим, победили су у бици код Мохача Мађаре.