Ј у л

Ј У Л-Јул је седми месец у години и има 31 дан.Јули је добио име од латинског (Iulius).
 Од реформе Римског календара, “квинтилис“ (пети месец) назван је по имену императора Јулија Цезара
јер се родио тога месеца.Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је једанаести месец.
Јули се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ИЛИНСКИ МЕСЕЦ, 
ГОРЕШЊАК, ЖАРКИ, СРПАЊ и ЖЕТВАР, као и у старосрпском.
Код Хрвата се назива СРПАЊ а на Словеначком МАЛИ СРПАН. На старословенском и српском 
ЧЕРВЕН, на староруском ЧЕРВЕЊ, а код Чеха ЧЕРВЕНЕЦ. На украјинском и белоруском ЛИПЕН 
слично пољском ЛИПЈЕЦ.



2. јула

1819 - Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година 
у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно. 



1860 - Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније
 постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку. 



1900 - Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл)
 над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин. 

1964 - Председник САД Линдон Џонсон потписао је "Акт о грађанским правима", којим је забрањена расна дискриминација. 


3. јула

321 - Римски цар Константин II, хришћанин, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда. 



4. јула 


1631 - У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету. 


1190 -Енглески краљ Ричард Лављег Срца и француски краљ Филип II кренули су у Трећи
 крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса. 


1848 Објављен је "Комунистички манифест" Карла Маркса и Фридриха Енгелса. 



5. јула

1865 - У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат. 



1889 - Умро је српски писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. 
Писао је песме, културноисторијске чланке, путописе, романе и приповетке и уредјивао Српске новине и
 Српски летопис ("Вечити младожења", "Трпен-спасен", "Милан Наранџић"). 






6. јула


1885 -Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила
 на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса. 

1855 -Рођен је војвода Живојин Мишић, један од најбољих српских војсковођа. Командовао је операцијама у
 Колубарској бици у којој су Срби извојевали победу над Аустро-Угарском (1914) у Првом светском рату.
 Написао је неколико војних дела од којих је најпознатије "Стратегија". 

1928- У Њујорку је одржана премијера филма "Светла Њујорка", првог звучног филма у историји кинематографије. 



8. јул 

1956 - У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прoславе стогодишњице рођења
 Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту"Никола Тесла" грађани су пратили на четрдесетак
 пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града .


9. јула



1519 - Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао 
град Вера Круз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 



1877 - Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 







12. јула


100. п.н.е. - Рођен је римски војсковођа, писац и државник Гај Јулије Цезар. После победе над својим 
супарницима постао је диктатор Рима. Убијен је у завери заступника републиканског уређења у
 Сенату 15. марта 44. п.н.е. када је био на врхунцу моћи. Његови записи из галских ратова спадају у
 ремек дела старе римске књижевности. Увео је јулијански календар којим се и данас служе неке православне цркве 




14. јула

1789 - Народ Париза је заузео злогласни затвор Бастиљу, симбол краљевске самовоље, 
чиме је почела Француска револуција. Подигнута у 14. веку, тврдјава Бастиља је до прве половине 17. века
 служила за одбрану Париза, а као затвор је почео да је користи моћни кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље 
у време владавине краља Луја XIII, махом за политичке затворенике.


15. јула


1099 - Крсташи су у Првом крсташком рату освојили Јерусалим и разорили га. Град је након римског
 разарања 70. године обновио римски цар Хадријан и претворио га у римску војну колонију, а 638. дошао је
 под власт Арапа и постао муслиманско свето место. Арапи су га поново освојили 1187. 

1937- Пуштен је у саобраћај канал Москва-Волга дуг 128 километара, дубок 5,5 а 
широк 85 метара, чиме је регулисана река, а град Москва постао је лука повезана са пет мора. 



 16. јула



622 - Мухамед са својим присталицама напустио Меку да би основао први центар нове вере у Медини. 


1054-Због сукоба око питања да ли римски папа има примат међу хришћанским поглаварима дошло
 до раскола римске и цариградске хришћанске цркве. Спор касније довео до "велике шизме" и створене 
две цркве, источноправославна и западна римокатоличка. 


1533 -Према наредби шпанског освајача Франсиска Пизара убијен цар Инка Атахуалпа,
 иако је дао тражен откуп, једну собу пуну злата и две пуне сребра. 










19. јула


1427 - Умро је Стефан Лазаревић, српски кнез (1389-1402), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, вазал турског 
султана Бајазита И до 1402. године, када се повукао у Цариград где је од византијског цара Јована II Палеолога добио титулу деспота. После пораза Бајазита И код Ангоре од Монгола, склопио је споразум са угарским царем Жигмундом И од којег је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио престоницом, а 1421. је наследио Зету. Бавио се преводјењем с грчког, написао је посланицу "Слово љубве". Његова је задужбина манастир Манасија. 


20. јула



1402 - Монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре, садашње Анкаре, победио турску војску и заробио султана 
Бајазита I, који је 1403. умро у ропству. 


1917 -Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали
 премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. 


21. јула 

1542 - Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике,
 како би појачао борбу против протестантизма 

1718 -Закључен Пожаревачки мир између Турске, Аустрије и Млетачке Републике, после турског пораза у 
рату од 1714. до 1718. Тим миром Турска Аустрији препустила северну Србију, јужно од Саве, Банат и део Срема. 


 25. јула


1261 -МихаилоVIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград) и поново га прогласио 
престоницом Византије. Град су 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали, и заједно с
 Млечанима прогласили га престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена је у 
Никеју (Никејско царство). 



28. јула 



1330 - Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. 
Шишман погинуо у тој бици. 



1858 -Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, 
када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора. 




29. јула 


1940 - Почела ваздушна офанзива Немачке на Велику Британију у Другом светском рату. 



31. јула



1944 - Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо
 француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор "Малог принца", једне од најчитанијих књига у свету.