Мај

М А Ј-је пети месец у години и има 31 дан.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је осми месец.
Мај је добио име од грчког (Μαίος), и латинског (maius).
 Првобитно значење месеца maius mensis је било посвећено развоју, 
те тако у старом Риму беше трећи месец у години, у којем се природа будила, развијала и цветала
Мај се код Срба, као и код неких словенских народа назива још ЦАРСКИ МЕСЕЦ и ЦВЕТНИК и ЦВЕТАЉ,
а у старосрпском и ЦВЕТАЊ.Код Хрвата назива се СВИБАЊ, код Словенаца ВЕЛИКИ ТРАВЕН,
код Чеха КВЕТЕН, а код Белоруса и Украјинаца слично старословенском и српском ТРАВЕН. 
У староруском се назива ТРАВЕЊ.
 

1.мај

1218 - Рођен је немачки цар РудолфI Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца,
 једне од најстаријих династија у Европи. Владао је од 1273. до смрти 1291. године.

 1778- У Сомбору је отворена прва српска учитељска школа.

1886 -У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада,
изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. 
У сукобу с полицијом убијено је шест и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави 
као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.


2. мај


1519 - Умро је Леонардо да Винчи , италијански вајар,
научник и сликар,"уомо универсале" италијанске ренесансе
 којег историчари уметности сврставају у
 највеће геније људског рода. Његова дела "Мона Лиза" и 
"Последња вечера" спадају међу најчувеније слике на свету. 
"Трактат о сликарству" (у преводу објављен у Београду 1953) 
који садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању, 
перспективи, светлости и боји, значајан је допринос науци о уметности.

1945 - Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом светском рату.

1965 - Стављен је у употребу први комуникациони сателит за

 пренос телевизијске слике.





3. мај

1469 - Рођен је италијански државник и историчар Николо Макијавели , аутор дела "Владалац" 
у којем је изнео схватање да владар не треба да бира средства да би постигао циљ из
чега је касније изведен појам "макијавелизам".

1500 - Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал  је на путу ка Индији 
открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.

4. мај

1493 - Папа Александар VI , Шпанац, издао је едикт оподели Новог света 
између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од
Азора треба да припадну Шпанији.

1780 - У Епсому у Енглеској одржане су прве коњичке трке.


1929 - 
Рођена је америчка глумица Одри Хепберн ,амбасадор 
добре воље УНИЦЕФ-а. Добитник је Оскара за филм
"Празник у Риму" ("Доручак код Тифанија", 
"Сабрина", "Рат и мир", "Љубав поподне", "Моја драга лејди").







1980 - Умро је председник СФР Југославије Јосип Броз Тито
вођа југословенских партизана у Другом светском рату и 
лидер Комунистичке партије Југославије. 
Извео је земљу из совјетског блока и био вођа 
Покрета несврстаних земаља.













5. мај 

1705- Умро римско-немачки цар Леополд I. Успешно се борио против Турака,
 а славу му донела одбрана Беча 1683. За време његове владавине, од 1658, Срби су се,
 под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, доселили у јужну Угарску и у Срем.


1821
 - Умро француски цар Наполеон И Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји.
 Његови освајачки походи изменили Европу, а умро на острву Света Јелена, као британски затвореник. 

1949 - У палати Сент Џемс (Саинт Јамес) у Лондону потписан
 је 5. маја 1949. Статут којим је основан Савет Европе. 
Статут је потписало десет земаља: Белгија, Француска, Луксембург,
 Холандија, Велика Британија, Ирска, Италија, Данска, Норвешка и 
Шведска. Страсбур  је постао стално седиште Савета. Савет 
Европе је прва међународна организација основана после Другог светског
 рата, а њени главни задаци су јачање демократије, људских права и 
владавине закона у земљама чланицама 



2004 - У аукцијској кући Сотби у Њујорку, Пикасова слика
 "Дечак с лулом" постигла цену од 104.168.000 долара, светски рекорд у
 аукцијској продаји слика.


6. мај 

Данас је Ђурђевдан.

1237
-У манастиру Милешева сахрањене су мошти Саве Немањића (Светог Саве), 
првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову (Бугарска). 
Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 


1840
- Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији -
 од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 


7. мај


1915
- Немачка подморница је у Првом светском рату
 торпедовала британски путнички брод „Лузитанија” код
 обала Ирске, у којем је погинуло 1.198 људи, укључујући многе
 Американце, што је поколебало неутралисте у САД и допринело 
расположењу за улазак 
у рат на страни сила Антанте 




8.мај

1970 - Битлси су објавили албум "Лет ит Би". 


1840 - Александар Волкот патентирао је поступак за добијање фотографија. 

1886- Фармацеут из Атланте, др Јохн Стyтх Пембертон, открио је формулу
 за чувени напитак - кока-колу. 

1894 - Српски физичар Михаило Пупин пријавио је у Њујорку патент за конструисање 
апарата за телефонске и телеграфске преносе на веће удаљености. 

1815 - На брду Љубић код Чачка, Срби су у Другом српском устанку до ногу потукли 
троструко јачу турску војску. Око 1.500 устаника предводили су Милош Обреновић и
 Лазар Мутап, а око 5.000 Турака Имшир паша, познат као Ћаја паша. Победа је 
устаницима улила силно самопоуздање и Србе масовно подигла на оружје. 

9.мај

1502 - Колумбо је испловио из Шпаније на своје четврто и последње путовање у Нови свет. 

1788 - Енглески парламент донео је акт којим је забрањена трговина робљем. 

1899 - Патентирана је машина за кошење траве. 


















1945 - Ступањем на снагу  акта о безусловној капитулацији Немачке у разрушеном Берлину,
 званично је завршен Други светски рат. Текст о безусловној капитуалцији потписали су 
фелдмаршал Вилхем Кајтел, генерал Ханс Јирген Штумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург, 
а са савезничке стране руски маршал Георгиј Жуков и савезнички генерал Артур Тедер. 
Тим чином окончан је најстрашнији ратни сукоб у историји човечанства у којем је учествовала 
61 земља са укупно 2,1 милијардом становника или 96% светског становништва. Ратни вихор је однео
 око 50 милиона живота, од којих су око 30 милиона били цивили. Само у нацистичким логорима, 
уморено је око 12 милиона људи. Материјална разарања су немерљива. 
Oвај датум обележава се као дан победе над фашизмом.

10.мај

1594 - Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа, Светог Саве,
 Турци су спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију 359 година после светитељеве 
смрти претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким,
 у којем су устаници на заставама носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед III наредио 
је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је - знајући да гроб Светог Саве у манастиру 
Милешева ходочасте чак и мухамеданци, који се потом враћају вери предака - пренео мошти у Београд
 и спалио их. У народу је тада настала песма:
 "На Врачару Синан виче,
гори, гори свештениче,
то си од нас заслужио,што си рају просветио." 


11. мај 


1330 - Константинопољ (Истанбул) постаје престоница источног дела Римског царства. 


1916 - Представљена је Ајнштанова теорија релативитета. 


 13. мај

1848 - Скупштина представника 175 црквених 
општина војвођанских епархија, заједно с делегатима
 из Србије, изабрала је у Сремским Карловцима митрополита
 Јосифа Рајачића за партијарха, а пуковника Стевана Шупљикца
 за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и 
Угарској на аутономни политички и културни развој,
 а 15. маја прогласила је Српску Војводину, која је обухватала 
Срем, Војну Крајину у Срему,Барању и Бачку с бечејским и
 шајкашким окрузима и Банат с Војном Крајином и кикиндским 
округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом,
 Хрватском и Далмацијом. Аустријска и мађарска влада прогласиле
 су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски 
устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и 
Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки
 округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар добио је титулу
 великог војводе. Аустрија је 27. децембра 1860. укинула Српску Војводину и прикључила је Угарској. 


16. мај 

1929- У Холивуду су додељене прве награде Америчке филмске академије 
(од 1931. познате као Оскар) филму "Крила", глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу. 



1972- Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и 
Николае Чаушеску пустили су у рад хидроенергетски 
систем "Ђердап" на Дунаву. 









17. мај 

1395 - Краљевић Марко, најпопуларнија личност српских народних песама, погинуо је
 - како сведоче оскудни историјски подаци - као турски вазал у бици на Ровинама против
 влашког војводе Мирче. Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, 
после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским
 областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини
 готово да нема, али је у народним песмама предочен као узор јунаштва, витештва и честитости 
и заштитник нејаких од зулума и насиља.

1620- Први рингишпил виђен је на вашару у граду Пхилиппаполис, у Турској 


18. мај 

1804 - Наполеон Бонапарта је проглашен царем Француске, а у децембру је крунисан као Наполеон I. 


19. мај 

1649-Први пут је употребљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. 


1802-Наполеон Бонапарта установио је Орден легије 
части за цивилне и војне заслуге. 







20.мај

1349-Донет је Душанов законик, којим су утврђена општа 
начела уређења српске државе. 


1498- Португалски морепловац Васко да Гама стигао је у луку Каликат, 
на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 


1882- У Бечу је потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и Италије. 


21. мај 

1904- У Паризу је основана Светска фудбалска федерација - ФИФА 

23. мај 

1533- Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио је да је поништен 
брак краља Хенрија VIII са Катарином Арагонском и да је његово венчање са
 Аном Болен легално. То је довело до раскида енглеске цркве и Ватикана. 

24.мај

1844
- Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на 
удаљеност од 65 километара, из Вашингтона у Балтимор, која је гласила: "Шта је то Бог урадио?". 


1926- Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена
 наменски за библиотеку изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска
 библиотека "Светозар Марковић" добила 1946. 


1964- У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа,
 Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол, погинуло више од 300 људи. 


25. мај

1929-У Народном позоришту у Београду изведена премијера "Госпође министарке" 
Бранислава Нушића. Редитељ био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки.
 Насловну улогу тумачила Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 


27. мај

1703- Руски цар Петар Велики основао нову престоницу Русије на ушћу реке
 Неве у Балтичко море, Санкт Петербург. Главни град Русије био до 1918. 

1937- У Сан Франциску у саобраћај оуштен "Голден гејт", један од највећих мостова на свету. 

28. мај

1834- У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци
 с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском. 


1879- Рођен српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, 
оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету. 


1961-Укинут "Оријент-експрес", воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 


29. мај

1839
 - Успостављени су дипломатски односи Србије и Велике Британије. 

1868 - У Топчидеру, у Београду убијен је кнез Михаило Обреновић.
 Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми.
 За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 


1985 - На стадиону "Хејсел" у Бриселу, у нередима пред финални меч европског 
Купа шампиона измедју италијанског првака "Јувентуса" и енглеског "Ливерпула",
 погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача. 


31. мај

1859- Почео да ради велики сат на кули британског парламента у Лондону, “Биг Бен”. 


1809- На брду Чегар код Ниша у Првом српском устанку погинуо српски 
војвода Стеван Синђелић. Да би зауставио Турке који су продрли у српско 
утврђење, он је запалио складиште муниције и изазаво експлозију у којој су
 погинули српски и турски војници. Турци главе српских устаника уградили у Ћеле-кулу. 





*напомена-ако желиш да сазнаш више о некој личности или догађају кликни на подвучене и подебљане називе у тексту 
који ће те одвести на неки од сајтова који више говоре о тој теми