Оно што је посебно занимљиво за овај период српске историје јесте појава немачких рудара, познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком XIII века бежећи од Монгола, највероватније из Трансилваније која је била опустошена татарским походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала  . Саси су развили руднике у Брскову, Трепчи,Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом.

"Млади краљ" Драгутин,старији Урошев син упорно је тражио од оца да му у складу са титулом додели и посебну област на управу.Урош је био против тога па је Драгутин кренуо на њега са војском,а  уз помоћ Мађара.Урош је био поражен.Повукао се у свој манастир Сопоћани.Умро је као монах Симон годину дана после губитка власти.

 Интересантна је улога краљице Јелене.Све је почело још пре њеног доласка у Србију.

Погледај Занимљивост 1.Јелена Анжујска је значајан траг оставила у просветитељству, јер њен дом је био и училиште, али и прва библиотека – тзв. књигохранилиште.

Њеном заслугом су неке значајне књиге преписиване за потребе манастира.На свом двору у Брњацима, који се налази у старом Колашину, испод Рогозне, на ушћу Омишког потока у Брњачку реку, Јелена је основала прву женску школу у српским земљама, као и интернат за девојке.Погледај Занимљивост 2

Јелена је у новој средини живела скромно и несебично је помагала друге. Била је омиљена и код православаца и код католика. Подједнако су је поштовале и Православна и Католичка црква. Била је велики ктитор и обновитељ, подигла српски манастир Градац, на Ибру код Рашке, око 1270. године.